Liderstvo i Menadžment - Srbija

Kako je Džon Rokfeler postao najbogatiji čovek u istoriji

Džon D. Rokfeler rođen je 1839. godine u Ričfordu, u saveznoj državi Njujork, kao drugo od šestoro dece svojih roditelja. Njegov otac - prvobitno drvoseča, zatim trgovački putnik - sebe je opisivao kao „botaničkog lekara” i prodavao je eliksire. Zbog toga je često bio odsutan od kuće, a mnogi su ga prozvali prevarantom koji „prodaje zmijsko ulje nesuđenim potrošačima“.

Imajući u vidu da je većinu detinjstva proveo bez prisustva očinske figure, mladi Rokfeler je na sebe preuzeo ulogu glave porodice i trudio se da zaradi novac na sve dostupne načine. Umesto da se bavi kućnim poslovima kao i ostali dečaci njegog uzrasta, on bi kupio blok čokolade, isekao ga na komadiće i prodavao deci iz komšiluka. Osim toga, bavio se i drugim poslovima kao što je uzgajanje ćurana i prodaja krompira. Zbog svega toga bio je primoran da napusti školu kako bi nastavio da izdržava porodicu.

Ipak, nakon što se njegova porodica preselila iz Njujorka u Ohajo, Džon se posvetio školi kada je izučio knjigovodstveni zanat, budući da je bio izuzetno dobar sa brojevima. Već sa 16 godina je dobio svoj prvi posao kao pomoćni knjigovođa, radeći za malu proviziju u firmi pod „Hewitt & Tuttle“. Puna plata za njegova prva tri meseca rada bila je 50 dolara, odnosno 50 centi dnevno. Kao mladić, Rokfeler je navodno izjavio kako su njegove dve velike ambicije da zaradi 100.000 dolara i da živi 100 godina. Međutim, zaradio je daleko više zahvaljujući svojoj viziji o tome da će nafta zauvek promeniti svet.

Tako se 1859. godine upustio u posao s partnerom, Morisom B. Klarkom, kada su podigli 4.000 dolara kapitala. Nakon veleprodaje prehrambenih proizvoda, partneri su 1863. godine izgradili rafineriju nafte u „Ter flatsu“, zatim u rastućoj Klivlendskoj industrijskoj zoni. Treba napomenuti da je trgovina naftom tada još uvek bila u začetku. Inače, rafinerija je bila u direktnom vlasništvu „Andrews, Clark & Company”, koju su činili Klark i Rokfeler, hemičar Samjuel Endruz i Klarkova dva brata.

U februaru 1865. godine, Rokfeler je otkupio udeo braće Klark za 72.500 dolara i tako osnovao firmu „Rokfeler & Endruz”, što je, kako i sam kaže, bila prekretnica u njegovoj karijeri. Već naredne godine, Džonov brat, Vilijam Rokfeler, izgradio je još jednu rafineriju u Klivlendu i ponudio mu partnerstvo. Do 1868. kompanija je u svom vlasništvu imala dve klivlendske rafinerije i marketinšku podružnicu u Njujorku.

Standard Oil Company

Godine 1870. kompanija dobija naziv „Standard Oil Company“. Birajući ovakvo ime Rokfeler je želeo da stavi do znanja da će svi proizvodi pod okriljem njegove kompanije biti ujednačenog kvaliteta. Kada se završio građanski rat i počela velika ekspanzija ka zapadu, započela je i nova ekonomija zasnovana na nafti.

Zapošljavanjem stručnjaka i naučnika, velikim zaduživanjem i reinvestiranjem profita i odličnim upravljanjem troškovima, Rokfeler je jednostavno bio efikasniji od svojih konkurenata. On je na pravi način iskoristio svoju poziciju u industriji koja se brzo širila, te je ubrzo „Standard Oil“ postala najprofitabilnija rafinerija u Ohaju, a železnice su se međusobno borile da kontrolišu teretni saobraćaj ove kompanije.

Kompanija će ubrzo početi sa osnivanjem novih rafinerija i otkupljivanjem konkurenata, da bi 10 godina kasnije poslovno carstvo obuhvatalo više od 20.000 domaćih bušotina, 4.000 milja cevovoda, 5.000 autocisterni i više od 100.000 zaposlenih.

Tokom 80-ih godina 19. veka, „Standard Oil Company“ je dostigao vrhunac moći na tržištu nafte, budući da je udeo kompanije u svetskoj preradi prešao 90%, da bi do kraja veka spao na 80%. Tokom vremena, strana konkurencija i nova nalazišta u inostranstvu potkopali su njihovu surovu dominaciju.

U ovom periodu je Rokfeler značajno promenio i tok berzanskog poslovanja. Naime, umesto da direktno utiče da cenu sirove nafte, njegova kompanija sada to radi indirektno, promenom troškova njenog skladištenja. Tako je „Standard Oil“ izdavao potvrde o uskladištenju nafte, a ovim sertifikatima su trgovali špekulanti, čime je stvoreno prvo prvo tržište naftnih fjučersa, koje je od tada pa na dalje određivalo tržišne cene nafte.  Nacionalna berza nafte otvorena je na Menhetnu krajem 1882. kako bi olakšala trgovanje naftnim fjučersima.

Bogatstvo Rokfelera

Zbog kršenja saveznih antimonopolskih zakona, Vrhovni sud je 1911. godine doneo odluku o gašenju kompanije „Standard Oil“, nakon čega je ona podeljena na 34 odvojena entiteta. Neki od njih, kao što su Exxon Mobile ili Chevron Corporation su i dan danas u svetskom vrhu po obimu proizvodnje i prihodima.

Ispostavilo se da je ovakva sudska presuda učinila Rokfelera najbogatijim čovekom na svetu. Naime, on je i dalje držao četvrtinu akcija „Standard Oil-a“ nakon penzionisanja. Kako su pojedinačni delovi kompanije vredeli više od celine, tako se i vrednost akcija pojedinačnih kompanija udvostručila i utrostručila u svojim ranim godinama. Tako je Rokfeler postao prvi milijarder u zemlji sa bogatstvom vrednim skoro 2 procenta celokupne američke privrede!

Njegova neto vrednost 1913. godine izosila je današnjih 409 milijardi dolara, što je upravo 2% američkog BDP-a. Zbog toga ga smatraju i najbogatijim čovekom u istoriji.